Једанаеста редовна седница Савета Мачванског управног округа

 

Једанаеста редовна седница Савета Мачванског управног округа, трећег сазива, одржана је у уторак 13.05.2014. године у просторијама Мачванског управног округа у Шапцу, са почетком у 11:00 часова.

Седници су присуствовали чланови Савета: Светомир Вешић - начелник управног Округа и председавајући Савета, Владица Марковић - председник општине Владимирци, Раде Грујић – председник општине Крупањ.

Седници су присуствовали и: Славица Ранковић – заменица председника општине Коцељева, Јован Миладиновић– члан градског већа града Лознице,Мирољуб Станић– начелник ОШ за ВС Богатић, Александар Стојковић – начелник одељења сектора за ванредне ситуације , републички шумски и ловни инспектори за Богатић и Шабац, Славка Добрисављевић и Александра Ђурковић.

Остали председници општина и градоначелници нису присуствовали савету округа нити су оправдали своје одсуство.

Председавајући је отворио седницу, констатовао да за одржавање седнице не постоји кворум, али је предложио да се седница одржи и предложио следећи

 

Д Н Е В Н И   Р Е Д:

 

1. Усвајање записника са 10. седнице Савета МУО трећег сазива,
2. Извештај начелника сектора за ванредне ситуације о припремљености система противградне заштите за наступајућу сезону 2014 године,
3. Извештај надлежног инспектора одељења за шуме и ловну инспекцију на подручју МУО и
4. Разно.

 

Примедби и допуне на предложени дневни ред није било, те се прешло на рад по предложенoj тачки дневног реда.

 

 1. тачка дневног реда:

 

Председавајући је присутне подсетио да је записник достављен уз позив за седницу и отворио дискусију по истом.  

Како примедби и дискусије на записник са десете редовне седнице Савета Мачванског управног округа, трећег сазива није било, записник је усвојен једногласно.

2. тачка дневног реда:

Начелника сектора за ванредне ситуације - Александар Стојковић присутним је поднео детаљан и исцрпан извештај о стању на одбрани од поплава, предлог мера за смањење ризика од поплава на територији Мачанског управног округа, стање противградне заштите и набавка ракета за предстојећу сезону, припрема за сезону и стање на противградним станицама у МУО у 2014 години.У периоду од 22.04.-30.09.2013 године РЦ Ваљево због потенцијалне опасности од елементарне непогоде града утрошио је 421 противградну ракету, при чему је 416 ракета било исправно,а преосталих 5 није. На противградним станицама градова и општина остала је одређена количина неупотребљених ракета и то у : Лозници 50 комада, Љубовији 55 ком., Крупњу 15 ком. и Малом Зворнику 24 ком., док у осталим општинама и граду Шапцу није остало неупотребљених ракета. Развежене су по три ракете по противградној станици, стим да је ситуација боља у оним општинама и градовима који су претходне године набавли ракете као што су: Лозница, Мали Зворник и Љубовија. Додатне количине ракета набавио је МУП-сектор за ванредне ситуације, тако да ће свака станица добити по још две ракете, што ће бити минимум пет ракета по противградној станици.

Начелник је присутне упознао и са чињеницом да одређене станице не раде и то: на подручју општине Шабац не ради станица у Накучанима, Шеварицама, Мачванском Причиновићу, Петковици, Бојићу и Рибарима. На територији Лознице не ради: Троноша, Гучево, Липнички Шор, Лозничко поље и Брезјак. На територији Љубовије не ради станица Постење, а на територији Вадимираца не раде станице Крнуле и Прово. За све активности везане за противграду заштиту задужен је радарски центар Ваљево, који ће покушати преко месних заједница да поправи ситуацију по питању активности и оспособљавања противградних станица, али веома велики значај и допринос решавању овог проблема могу да дају и локалне самоуправе. Помоћ у набавци ракета најавила је оштина Мали Зворник и град Шабац. Како би се избегле катастрофе,а поучени лошим искуством из 2013 године и катастрофом каја је задесила Прњавор, Сетор за ванредне ситуације предложио је да се спроведе јавна набавка мале вредности, како би се по убрзаном поступку обезбедила средства за набавку противградних ракета, односно исте се могу набавити у року од 20 -так дана. Начелник сматра да би требало активирати и осигуравајућа друштва, како би се што више грађана мотивисало да осигурају своје усеве.

Када су у питању одбране од поплава начелник истиче, да је на подручју општине Шабац 06. маја уведена ванредна одбрана од поплавана на сектору Ц4 Шабац – Владимирци на деоници Ц 4.1 и Ц 4.2, а редовна одбрана од 27.априла уведена је на реци Сави код Шапца и Богатића на деоници Ц 4.3.1 и Ц 4.4. Посебна пажња посвећена је деоници деснообалног насипа реке Саве који је у фази реконструкције, и на којој су радови обустављени ( десни насип уз Саву од железничког моста у Шапцу до Дреновца) где су на снази редовне мере одбране од поплава.Водостај реке Саве измерен на дан 12.05.2014 износио је 450 цм и има тенденцију мањег опадања. На Церском ободном каналу током спровођења мера ванредне одбране од поплава надлежно предузеће ВП '' Сава '' је у дужини од 400 метара у реону '' Шанчине'' у селима Петковица и Бела Река, извршило чишћење канала и израду обалоутврде. Река Добрава се излила 04.05.2014 год. у поподневим сатима у селу Метлић, а локални пут Метлић Волујац био је поплављен у дужини од 200 – 300 м, вода се 05.05. повукла у корито, а саобраћај је нормализован.

На подручју општине Богатић излиле су се реке Сава и Дрина у атар села Црна Бара у небрањеном делу, на пољопривредну површину и пошумљени део атара '' Парашнице ''. Због појаве подземних вода и постојања могућности да у наредном периоду буде угрожена исправност воде за пиће,  дата је препорука заводу за јавно здравље да се изврши  испитивање исправности воде за пиће.

На подручју општине Коцељева река Тамнава се излила дана 04.04.2014 год. у небрањеном подручју. На регионалном путу Коцељева - Црниљево у месту Градојевић поплавњен је пут у дужини од 100 м,а саобраћај се одвијао отежано.У месту Каменица на најнижим и најугроженијим местима били су постављени џакови са песком, од 05. маја водостај је у опадању и нема угрожених домаћинстава.

На терторији општине Крупањ река Јадар се више пута изливала целим током кроз територију општине угрожавајући пољопривредне површине, насељено место Мојковић и државни пут Шабац – Завлака –Крупањ где је саобраћај 3 сата био затворен. Нешковића поток се такође излио у селу Костајник, у селу Кржава излио се поток Дубоко.Снабдевање становништва пијаћом водом је угрожено, водовод Брштица је више пута искључиван, а становништво се снабдевало водом за пиће из цистерне.

05.маја због обилних падавина у селу Цветуља, дошло је до клизишта у реону Чот, где је угрожено око 50 ари пољопривредног земљишта, 2 бунара и прилазни пут за 3 домаћинства.

На територји општине Лозница од 04.05. у 07:00 заведена је редовна одбрана од поплава, а у 15:00 ч ванредна одбрана од поплава. Река Јадар се излила у средњем и горњем делу тока, у небрањеном делу у местима Драгинац и Брадић. Током 05.05. водостај на реци Јадар је достигао највиши ниво на коти од 298 цм на мерној станици у Лешници. Тим за спасавање на води, Сектора за ВС МУП-а РС са комплетном опремом стигао је 04.05.2014 у 19:45 у ВСЈ Лозница где је био и смештен све до 05.05.2014 до 12:00ч.Од 05.05. Река Јадар је у опадању, а у насељеном месту Јошева појавило се клизиште.

На подручју општине Мали Зворник 17.04. излила се река Борања на делу територије где се налази каменолом '' Стобекс ''.Мост који повезује село Доња Трешњица са главним саобраћајницама је порушен, а привремени прелаз који је постављен није у стању да прими већу количину воде.Током 05.05. вода се повукла, а саобраћај је нормализован.

На подручју општине Вадимирци, на деоници насипа Прово-Орловача уочена су мања процурења у ножици насипа у брањеном делу, без поплављења земљишта у брањеном делу.

На подручју општине Љубовија дошло је до застоја на државном путу у месту Велика Река, због задржавања воде на коловозу у висини 15 цм. Такође, на подручју ове општине појавило се и неколико мањих клизишта и одрона ( клизиште у Виноградима, у Горњој Љубовији и у воћњаку у Соколцу). Дана 04.05. на путу Мали Зворник – Љубовија дошло је до потпуног прекида саобраћаја у месту Велика Река, а од 05.05. након престанка падавина и завршеног црпљења воде саобраћај је нормализован.У МЗ Грачаница, Цапарићи и засеоку Јеловци појавили су се мањи одрони на локалним и некатегорисаним путевима, а који су у току наредног дана и санирани.

Републички хидрометеоролошки завод издао је 12.05. упозорење на временске непогоде. Од 13.05.2014 после подне и увече локално се очекују временске непогоде праћене градом, јаким ветром и обилним падавинама изнад 20мм за 3 сата. У среду и четвртак у већем делу Србије очекују се временске непогоде праћене градом, јаким ветром и обилним падавинама од 30-50 мм/24 часа. У петак се очекује постепено слабљење интезитета падавина од 10-25 мм/24 часа.Укупна количина падавина од 50-120 мм/72 сата.

Обзиром на најаве хидрометеоролошког завода и обим падавина које се очекује, начелник сектора за ванредне ситуације замолио је присутне да фирме које су опредељене за ванредне ситуације буду у приправности и да се сваког момента овлашћена лица тих фирми морају јавити оперативном центру, као и да им се скрене пажња на обавезу спровођења налога  у случају ванредне ситуације.

Мирољуб Станић– начелник ОШ за ВС Богатић изнео је, да је у делу атара Салаш украдена метална конструкција која регулише проток воде. Више пута је интервенисано како би се пронашли починиоци, али ефекта ни после годину дана нема. Када су у питању шљункаре, на подручју општине Богатић има 19 шљункара, које представљају озбиљан проблем при чему само један има дозволу, три имају дозволе за рибњаке а остали немају уопште дозволе, а ископавају шљунак. Појединци су добили дозволу да се шљунак вади дирекно из Дрине, што је апсурдно, обзиром да је заком дозвољено да се шљунак вади само ако је то од општег интереса за Републику Србију.

Председник општине Крупањ – Раде Грујић наводи, да је ова општина набавила 2013 године 12 ракета и планирају да спроведу поступак јавне набавке како би набавили још ракета. Ова општина има 12 станица и пита да ли остаје минимум 8,а максимум 12 ракета по станици, да би знали колико да набаве, као и колико локална самоуправа може рачунати да ће добити ракета по станици?

Начелника сектора за ванредне ситуације - Александар Стојковић одговорио је, да ће свака станица имати по 5 ракета, при чему ће бити разлике у броју ракета, пошто неке општине и градови имају заостале ракете од претходне године.

 

Јован Миладиновић– члан градског већа града Лознице истиче, да је највећи проблем града река Јадар, а да би се проблем решио неопходна су финансијска срества којих нема довољно за спровођење поступка експропријације, једино евентуално могуће решење је комасација земљишта која се разматра као могућност, а која би могла да реши проблем. У Горњем Добрићу урађен је насип који је делимично решио проблем изливања реке.

Када су у питању противградне станице у 2013 било су активне 24 противградне станице, ове године ради се на измештању противградне станице Лозничко Поље и Брезјак, јер морају да се подигну нове станице и нада се да ће проблем бити решен.

У 2013 години град је набавио одређену количину ракета спровођењем поступка јавне набавке мале вредности по скраћеном поступку и очекује да ће до краја недеље ући у поступак јавне набавке ракета у износу од 2.000.000,000 дин.

Александра Ђурковић - републички шумски и ловни инспектор, изнела је да под државним шумама на подручју општина Шабац, Богатић и Владимирци има 8.138,79 ха шума које су власништво ЈКП '' Стари град '', Јавног предузећа Србија шуме, ЈКП  '' Сава '' и део су манастирске шуме. По подацима од пре 10 година на подручју општине Шабац под приватним шумама се налази површина од 7,44 %, мада по личној процени инспекторке сада је та површина сигурно мања, обзиром да се шуме максимално секу, а оваква ситуација је готово у свим општинама.

Тренутно највећи проблем шума је појава губара. На подручју општине Шабац, Богатић и Владимирци није било појаве губара, али је зато најинтезивнији напад био у општини Крупањ, делом у Лозници и мало у Малом Зворнику и Љубовији. У општини Крупањ констатован је напад и на приватним шумама и то на површини од 9 000 ха. Углавно се ради о слабом и средњем нападу.У Лозници на приватним шумама није констатован напад губара, у Крупњу је извршено уклањање на око 6 600 ха, а у Малом Зворнику на око 1400 ха. Акцију скидања у приватним шумама вршили су ловци, из локалних ловачких удружења, као и радници Србија шума, што по мишљењу инспекторке и није решење, јер су приватни власници у обавези да шуму одржавају, чувају и штите обзиром да је то приватна шума.Међутим, имајући у виду да на том подручју живе углавно старији људи који нису у могућности ни да дођу до тих шума,  а камо ли да нешто предузму онда се овакав потез може сматрати реалним и оправданим. Дана 09.05.2014 године било је авио третирање, била су три лета и обухваћена је површина од 825 ха и то је била газдинска јединица источна Борања, према Зворнику.

Као један од проблема шума је и непланско сечење приватних шума. Све државне шуме се секу плански за разлику од приватних. Када је у питању сеча приватних шума, шумарски инспектори предузимају све што је у њиховој надлежности и у складу са законом, а обзиром да постоје пропусти у самом закону и недореченост самог закона који ограничава инспекторе да предузму било какву конкретну активности. Додатан проблем је и неактивност других органа као што су МУП и тужилаштво, чему додатно доприноси и чињеница да су грађани добро информисани о свим манама и недостацима у закону тако да су  инспектори немоћни.

Оно што је такође забрињавајуће јесте да је примећено сушење шума како четинарских тако и листопадних. За четинаре се може рећи да је то и за очекивати, обзиром да је ово подручје ниже надморске висине која не одговара четинарима. Институт за шумарство је упознат са тим, радили су анализе и дошло се до закључка, да се шуме суше због временских услова.

Што се тиче лова, забрањен је лов у два ловачка удружења и то Волујац и Липолист, а због тога што нису одрадили нека планска документа на време, а до када ће забрана бити на снази још се не зна, док остала удружења раде нормално.

Начелника сектора за ванредне ситуације - Александар Стојковић је поставио потања:

Да ли се неком заједничком акцијом може спречити масовна сеча шума, преоптерећеност на појединим деловима колских путева, може ли се забранити прелаз возила одређене тежине преко тих путева. Начелник такође пита, може ли се када крене летња сезона преко ловачких удружења реаговати, да се број пожара смањи или да се спречи да до истих дође.Извиђачи имају добру вољу да помогну и помажу, њихове активности и рад су за сваку похвалу, као и рад удружење ловаца у Владимирцима. У 2013 години иза извиђача није остао ни један пожар што је за сваку похвалу. Предлаже да се организује заједничка акција сектора за ванредне ситуације и ове инспекције на спречавању појаве пожара у 2014 години.

Александра Ђурковић - републички шумски и ловни инспектор одговара; да када су у питању пожари, највећи проблем представљају приватне парцеле и углавно сви пожари крећу са њих, пошто наш народ и даље пали стрњике, без обзира што то није корисно за земљу, већ напротив уништава је и смањује плодност. Сматра да би требало да буде посвећена већа медијска пажња овом проблему, како би се дошло до неких бољих резултата. Као посебан проблем јавља се и казнена политика која је неефикасна и у случају када се покрене поступак предмет углавно застари и починиоци остају некажњени.

Што се тиче путева ЈП '' Србија шуме '' и сва друга предузећа у чијој надлежности су државне шуме имају обавезу да одржавају путну мрежу и инспектори то контролишу,тако да ту и нема проблема, али када су у питању приватне шуме на сеоским путевима ту главну надлежност има општинска саобраћајна инспекција. Шумарска инспекција нема право да приватним лицима брани употребу тих путева, док на путевима у државним шумама имају ингеренције и то се редовно контролише.

Када је у питању сеча шума – пре 4 године донет је нови закон о шумама који је тренутно на снази и по ком шумарска инспекција не врши контролу промета дрвета што је раније радила, па су лица која су незаконито секла шуме бар на пијацама спречавали да продају то дрво, пошто су могли да им одузму такву робу. Сада то нико не ради, првенствено је то требала да ради тржишна инспекција, али и они су се оградили од тога, пошто ако неког ко превози дрва заустави МУП и он каже да су дрва његова, тржишна инспекција не може да реагује , грађани за то знају и максимално користе. Шумарска инспекција једино може да реагује када на лицу места констатује да је извршена бесправна сеча, али и ту је тешко утврдити ко је одговоран и ко је вршио бесправну сечу која је све масовнија, а посебно што се сече млада шума. Због непланског сечења шума долази и до додатног проблема, а то је појава клизишта, која је узрокована непланском сечом. Казнена политика је и у овој области такође лоша, па се дешава да лице буде кажњено са 5.000,00 дин., а да је опустошило хектаре шума

Мирољуб Станић– начелник ОШ за ВС Богатић истиче да без обалоутрде општина Богатић губи површину, а до тога долази због изливања реке Дрине.Стручњаци који су излазили на терен констатовали су да треба урадити обалоутврду, а ту између осталог стоји и пошумљавање.

Александра Ђурковић - републички шумски и ловни инспектор истиче да је топола дрво погодно за наше тло и да се исто може наћи по повољној цени, али не зна из ког разлога се слабо сади.

У Војводини све шуме су сертификоване, док су шуме у шумском газдинству Борања у поступку сертификације.У том систему имају обавезу да прате и да предузимају мере заштите животне средине.Сертификатори су углавно лица из Чешке и Словачке и долазе сваке године, имају план и програм заштите животне средине и о томе постоје документи. Државни шумари воде рачуна о флори и фауни шуме, док то није случај у приватним шумама.

Седница је завршена у 12:30 часова.