Дванаеста редовна седница Савета Мачванског управног округа
Дванаеста редовна седница Савета Мачванског управног округа, трећег сазива, одржана је у среду 19.06.2014. године у просторијама Мачванског управног округа у Шапцу, са почетком у 11:00 часова.
Седници су присуствовали чланови Савета: Светомир Вешић - начелник управног Округа и председавајући Савета и Бесеровац Ненад - председник општине Богатић.
Седници су присуствовали и: Марјановић Предраг – заменик председника општине Крупањ и Веселиновић Мирко – начелника Ветеринарске инспекције за Мачвански управни округ.
Председник општине Владимирци – Марковић Владица је оправдао своје одсуство, а остали председници општина и градоначелници нису присуствовали седници Савета округа, нити су оправдали своје одсуство.
Председавајући је отворио седницу, констатовао да за одржавање седнице не постоји кворум, али је предложио да се седница одржи и предложио следећи
Д Н Е В Н И Р Е Д:
- Усвајање записника са 11. седнице Савета МУО трећег сазива,
- Активности око отклањања последица поплава и клизишта на подручју МУО
- Извештај начелника Ветеринарске инспекције за Мачвански управни округ
- Разно.
Примедби и допуне на предложени дневни ред није било, те се прешло на рад по предложенoj тачки дневног реда.
1. тачка дневног реда:
Председавајући је присутне подсетио да је записник са претходне седнице достављен уз позив за седницу и отворио дискусију по истом.
Како примедби и дискусије на записник са једанаесте редовне седнице Савета Мачванског управног округа, трећег сазива није било, записник је усвојен једногласно.
2. тачка дневног реда:
Заменик председник општине Крупањ – Марјановић Предраг поднео је детаљан извештај о последицама поплава и тренутном стању на територији општине Крупањ.Према подацима којима располажу Марјановић је истакао, да је на подручју ове општине порушено и онеспособљено 40 кућа за становање, при чему је 8 однето у поплавном таласу, 8 је онеспособљено услед последица поплава, а 24 су онеспособљене за становање услед појаве клизишта. Без стамбеног објекта је 115 становника који су привремено смештени на разне начине, а 7 је смештено у колективни смештај у Хотелу '' Пегаз ''. Од 164 поплављена објекта, 139 се налази у зони клизишта, док је 526 домаћинстава пријавило штету на стамбеним и помоћним објектима, од чега је 298 прегледано и сачињен је извештај. Од наноса муља, песка и шодера висине и до 3м очишћено је 188 дворишта, а остало је неочишћено 20 дворишта пошто иста морају да се чисте машински. На санацији и отклањању последица поплава радило је 1 400 волонтера. Према попису уништено или оштећено покућство је у 83 стамбена објекта.У 122 куће је евидентирана потреба сушења,а у 105 кућа поставељени су исушивачи. Пословних објеката нема порушених, а штету су пријавила 34 правна лица. Основна школа је поплављена, а ученици су у две смене превожени у ОШ '' Брезјак '', на подручју града Лознице. Уништено је 1 км далековода, 10кв и 25 км нисконапонке мреже, оштећене 3 трафостанице 10/0,4 кв, оштећено 2 км далековода, 10 кв и 25 км нисконапонске мреже, 2500 м водоводне мреже и 550 м канализационе мреже, оштећено је 500м водоводне и 1 850м канализационе мреже, као и више сеоских водовода. Уништено је или оштећено 120 км путева. Од укупно 26 мостова на локалним путевима уништено је 14, а 8 је оштећено. Такође, оштећени су шумски и атарски путеви, као и мрежа фиксне и мобилне телефоније.Још увек 1138 претплатника нема мрежу, али Телеком ради на санацији штете, тако што се мрежа ради изнова. Када је у питању пољопривредно земљиште поплављено је 900 ха, уништено 30 ха оштећено наносима 575 ха, оштећено клизиштима 155 ха, а за 160 ха утврђена је могућност пресејавања која је у току.
Када је у питању сточни фонд укупно је пријављено 156 угинућа стоке, 2.200 кг. конзумне рибе и 65.000 млађи. Под водом више нема пољопривредног земљишта нити објеката, али су речна корита девастирана и са наносима у истим и у приобаљу, тако да врло лако може доћи до нових поплављења. Снабдевање водом за пиће у Крупњу и даље се врши са цистернама за воду и флашираном водом из хуманитарне помоћи. У функцији су два водовода за техничку воду, а водовод Змајева је оштећен и до њега војска Србије ради прилазни пут дуг око 2 км,уз уклањање великих наноса дрвећа шумског газдинства '' Борања '' и настављање цевовода ЈКП '' 1 Мај Крупањ ''. Обављају се обимни радови на санацији и обнови водовода и канализације у Курпњу и МЗ.
Завод за јавно здравље Шабац дана 22, 24 и 27. маја 2014 и 03. јуна 2014. године извршио је дезинфекцију 366 објеката (приватне куће, пословни простор и др) – што је укупно 2.288 м2, дезинфекцију водоводних објеката (базена и бунара) -142 м3 воде, дератизацију 800 м2 магацинског простора. Научни ветеринаски институт Нови Сад 20. и 21. маја 2014. године а од 25. маја Ветеринарска станица Крупањ, дезинфиковали су 121 двориште и 51 400 м2 спољних пољопривредних објеката и 4.275 м2 унутрашњих површина.
Јединица АБХОВС тренутно врши дезинфекцију јавних површина, а по коначно завршеном чишћењу биће потребно обавити завршну дезинфекцију. У овој општини постоји преко 300 клизишта која су покренута, а 139 објекта се налази у зони тих клизишта. Геолошки институт са три екипе вршио је обраду података о клизиштима и ову активност неопходно је наставити. Још увек постоје непроходни путеви у месним заједницама, до појединачних кућа или групе кућа, атарских и шумских путева. На већини путева постоје бројна оштећења подлоге, сужења, оштећења и угроженост клизиштима и одронима, а на више путева у МЗ је омогућена само проходност тракторима и теренским возилима, обзиром да је исте било неопходно отворити због бербе малина. Ова сужења поред саобраћаја су проблематична и за кретање комбајна за жетву која долази. На више места путеви су новопросечени са земљаном подлогом. Комсије су евидентирале и прелиминарно процениле штету која је је 30.05.2014. године достављена Влади РС, а која укупно износи 1.533.761.920,00 динара што по областима износи: штета на стамбеним објектима 295.800.000,00 динара, штета на привредним објектима 2.100.000,00 динара, на локалној инфраструктури 933.630.640,00 динара и у пољопривреди 322.231.280,00 динара. Очекује се доношење нове методологије за процену штете, обука и излазак комисија на терен за коначну процену штете. Укупно је поднето 2.400 пријава штете.
Евидентиране су расположиве локације за изградњу објеката и достављени су извештаји о употреби нафте и ангажовању машина и возила, а дели се и хуманитарна помоћ и храна за стоку. Примљене су многе државне, стручне, хуманитарне и друге посете овој општини, стално су присутни притисци и захтеви за разне потребе грађана и правних лица као и обављање разних послова у кратким роковима. Све расположиве снаге , средстава и субјекти који постоје на овој територији су ангажовани током ванредне ситуације, углавном са максималном укљученошћу у односу на капацитете, а значајну стручну и другу помоћ пружили су својим укључивањем многи појединци и институције. Расположива финансијска стредстава буџета општине Крупањ, која су опредељена за ванредне ситуације су оквирно потрошена и да би се наставиле даље активности потребна је финансијска помоћ државе. Од петка 13.06.2014. године обустављено је ангажовање механизације за коју се врши плаћање до даљњег. У општини Крупањ и даље је на снази Одлука о проглашењу ванредне ситуације од 14.05.2014. године. Ситуација је веома сложена са великим ризиком од нових поплава и клизишта у случају обилинијих падавина, проблемом рудничког јаловишта у Костајнику и обимним пословима и потребама за разним видовима помоћи о чему је појединачно обавештавано.
Месне заједнице су готово све отворене,а највећи део прилаза имањима је оспособљен, путеви нису изграђени, али су пронађена алтернативна решења.
Водовод функционише нормално, мада се вода још увек води као техничка вода, иако су анализе воде добре.Снабдевање електичном енергијом се нормализује, полако се мењају уништени далеководи и ситуација се стабилизује.
Један од највећих проблема су локације за изградњу кућа, за које ће бити потребно прибавити све неопходне дозволе, а имајући у виду процедуре и рокове, надлежни у овој општини плаше се да ће бити потребно доста времена за прибављање неопходне документације.Марјановић напомиње, да донација за изградњу објеката има довољно, али локације ће бити проблем.Такође, као проблем износи и захтеве неких грађана да куће граде у другим МЗ или у Крупњу, али надлежи су мишљења да грађани треба да граде куће у својим МЗ, а изузетно ако нема локације у МЗ у којој су до сада живели, онда у Крупњу или некој другој МЗ.Очекују механизацију и помоћ војске,али у принципу ситуација се нормализује, мада је и даље много проблема. Војска ће највероватније преузети градњу кућа, али су надлежни у општини у обавези да прибаве цеокупну документацију.
Начелник управног Округа - Светомир Вешић, поставио је питање '' да ли ће куће бити зидане или монтажне '' на шта му је заменик председника општине Крупањ одговорио, да још увек немају конретан податак о типу, квадратури и начину израде кућа.Начелникје питао и да ли су добили семе кукуруза за пресејавање уништених површина, на шта је заменик председника оштине Крупањ одговорио, да су добили семе и да је исто већ подељено становништву као и да је пресејавање извршено.
Председник општине Богатић - Бесеровац Ненад поднео је детаљан извештај о последицама поплава и тренутном стању на територији општине Богатић.У овој општини срушених објеката није било, а највеће штете су нанете пољопривредном земљишту и усевима. На подручју општине само је једна кућа поплављена, али тај проблем су решили, односно последице су санирали из сопствених средстава. Сматрали су да постоје много угроженије општине којима су средства потребна, тако да су они обезбедили средства за санацију ове штете. Као проблем Бесеровац истиче, да ова општина није добила ништа семена за пресејавање поплављених и уништених њива, а имали су обећање од надлежних да ће добити довољно семена и горива. Из ресорног министарства су га конатктирали и он је доставио податке о процени штете. Већина грађана је своје њиве пресејала куповином семена из сопствених средстава, а надлежни су обећали да ће ова лица моћи накнадно да добију семе и ако су већ пресејали површине, а биће им обезбеђено и гориво. Бесеровац истиче, да не зна шта се конкретно десило и зашто само општине Богатић и Владимирци нису добили семе.
Начелник управног Округа - Светомир Вешић рекао је, да није знао за податак да ове две општине нису добиле потребне количине семена за пресејавање. На основу дописа ресорног министарства, он је контактирао све општине и доставио податке о потребама свих општина на подручју Мачванског управног округа, и изненађен је чињеницо да ове општине нису добиле семе.
Председник општине Богатић - Бесеровац Ненад истиче да су тренутно највећи проблем ове општине комарци. Обзиром да је на подручју ове општине у току 2013 године забележен један случај оболелеог од грознице Западног Нила, они су се позвали на чл.7 Закона о јавним набавкама, те су по убрзаном поступку спровели поступак јавне набавке и потписали уговор са фирмом у чијој надлежности је запрашивање комарац. До сада је рађено третирање из ваздуха и са земље, али ефекат баш и није неки, има их мање али је ситуација и даље забрињавајућа. Извршено је запрашивање свих МЗ и улица, али и даље их има у великом броју.Препорука стручњака је, да се иде што више на ларвицидно третирање како би се спречило ширење и размножавање јединки. Живот тече нормално и ова оштина је међу првим укинула ванредну ситуацију.
Начелник управног Округа - Светомир Вешић поставио је питање, да ли су контактирали надлежне у Србија водама, а везано за обалоутврду?
Председник општине Богатић - Бесеровац Ненад упознао је присутне да је био на скупу који су у току претходне недеље орагнизовале Србија воде. Захваљујући доброј сарадњи стручњака из Србија вода, конкретно господина Гавриловића који је био задужен за изградњу насипа дугог 9 км и захваљујући максималној укључености и посвећености послу надлежних у овој општини и грађана, изграђен је насип и на тај начин спречено је изливање реке и наношење веће штете овој општини. Насип је овај пут заштитио општину од поплава, али је претрпео оштећења и сада када би дошло до већих падавина не би било могуће одбранити се, односно насип не би издржао, те се из тог разлога мора хитно радити на реконструкцији насипа, а има и информацију да су се појавили донатори за реконструкцију истог.
У овој општини велики проблем представљају шљункаре, од којих неке немају ни седиште на подручју општине Богатић, а неке су регистроване као рибњаци, а раде ископавање шњунка. Процена је да дневно преко 200 камиона пуних шљунка изађе из општине Богатић уништавајући путеве, а надлежни су немоћни у предузимању било којих мера. Општина би могла да наплаћује таксу, па да бар има неке користе од ископавања шљунка, поготово ако се зна да већина њих није ни регистрована на подручју општине Богатић.
Заменик председник општине Крупањ подсетио је начелника округа на проблем столица и Јаловишта, уз напомену да су све надлежне инспекције излазиле на терен.Постоји велики притисак јаности и за случај да дође до проблема, становништво се мора евакуисати.
Начелник управног Округа - Светомир Вешић рекао је да ће контактирати надлежне инспекторе и тражиће извештај о мерама које су предузете.
3. тачка дневног реда:
Начелника Ветеринарске инспекције за Мачвански управни округ- Веселиновић Мирко - поднео је детаљан извештај о активностима које је ова инспекција предузимала у току претходног приода и о тренутном стању на теритотији МУО.
У Мачванском управном округу у одсеку ветеринарске инспекције ради 10 ветеринарских инспектора и то 3 инспектора у Шапцу, 2 у Лозници, 2 у Богатићу, 1 у Коцељеви, 1 у Крупњу и 1 у Малом Зворнику и Љубовији. Ови инспектори имају доста посла, обзиром да раде од извоза пијавица и пужева, па до малина и др. послова.Од почетка 2014 године па до сада ветеринарски инспектори су задужили 2.757 бројева за предмете које се односе на редовне службене контроле, по пријави странака, прегледе увоза и извоза робе, издавање сертификата и др. Раде пуним капацитетом сваки дан, празницима па и ноћу ако треба.Највећи проблем је погранично подручје и шверц стоке, посебно у касним вечерњим сатима, али у последње време овај проблем се појављује ређе. У периоду проглашења ванредне ситуације због поплава ветеринарска инспекција се укључила у рад кризних штабова од самог почетка. У току поплава кланица у Лешници претрпела је велику штету, страдало је 65 свиња, док су овце и јунад успели да спасу. Поред свиња штетили су 500 кг масти, 15 250 кг меса, а морали су сву опрему да раскаче и изнесу напоље,а након тога урадили су прање зидова и опреме као и дезинфекцију истих. Дезинфекција је рађена три пута. Начелник истиче да се он лично плашио реке Дрине и њеног изливања и изнео је похвале општинској управи општине Богатић и надлежним у Србија водама, на рачун одбране и спречавања изливања.
На подручју општине Лозница, 19 маја имали су пун камион угинулих животиња које су покупљене и превежене у кафилерију. Посао сакупљања угинулих животиња и одвожење у кафилерију обављено је врло брзо, обзиром на број угинућа.На једној фарми оваца и коза није било могуће покупити угинуле животиње, пошто су исте биле прекривене муљем и блатом, па такве не могу у кафилерију, али тај проблем је решен закопавањем угинућа и дезинфекцијом околине и објеката. После повлачења поплавног таласа организована је дезинфекција објеката за држање стоке и дворишта ради спречавања појаве заразне болести. На подручју округа формирано је 26 екипа у оквиру ветеринарских станица које су извршиле дезифекцију око 950 дворишта укупне површине око 750.000 м2. Ветринарска инспекција одрадила је дезинфекцију објеката, а средства за дезинфекцију редовно су требовали. Они су требали да раде објекте и економски део дворишта, а Завод за јавно здравље остатак, али прављени су изузеци и инспектори су радили комплетну дезинфекцју.
Када је у питању штета у Љубовији, према подацима ове инспекције страдали су: рибњаци пастрмке ('' Риботекс '', '' Еко фиш '', рибњак у Брштици ) као и појединачни мали рибњаци који су уништени. Инспектори у извештај нису уносили пријаве штете које су грађани пријавили, али инспектори то нису видели ни нашли, тако да ти подаци нису узети у обзир. Млекара у Поцерском Причиновићу штетила је 1.100 л млека и 450 кг сира, а фарма у Доњем Добрићу штетила је 2.000 кг јаја. У Ориду је страдала фарма од 190 оваца, које на жалост нису могле бити спашене, односно ветеринари нису имали заштитни комбинезон и опрему.Били су обезбеђени и чамци, три дана се радило на решавању овог проблема, али на жалост није било могуће предузети било шта, како би се штета спречила.
Инспектори су имали обавезу да испрате расподелу хране за животиње, као и да доставе потеребе за храном за животиње које су у угроженим подручјима. У почетку је то ишло преко три линије, односно преко Дирекције за пољопривреду, Пољопривредне стручне сужбе и Ветеринарске инспекција. Инспекција није учествовала у дељењу хране, али су имали обавезу да испрате робу до оних којима је најпотребнија. У старту су имали податке колико је робе стигло и коме је треба поделити, а доставили су и податак о потребама хране за стоку за наредних месец дана. Пре достављања извештаја контактирани су сви штабови,а општина Богатић је била међу донаторима хране, тако да овој општини није ни достављано хране која је обезбеђена из донација.Владимирци су били мало лошије организовани, један камион хране 5 дана је стајао, а има информацију и да је један камион враћен. Из Малог Иђоша треба да дође 20 т хране, али уз обавезу да се обезбеди превоз и ту настаје проблем, хране у виду донације има довољно, али је проблем платити превоз. Евидентно је да хране треба и начелник активно ради на организовању превоза, за храну коју треба превести из Малог Иђоша.
Начелник управног Округа - Светомир Вешић предлаже, да општина Крупањ обзиром да је најугроженија покуша да орагнизује превоз и обезбеди храну.
Начелника Ветеринарске инспекције - Веселиновић Мирко истиче да неманишта против, донација ће сигурно бити још, али до сада су стизале са превозом, а сада се мора организовати превоз те хране. На подручју општине Крупањ, није било великих угинућа стоке, али проблем су уништени усеви и храна за стоку.
Председник општине Богатић - Бесеровац Ненад изнео је, да они тренутно имају мању количину хране која је донирана и да су исту усмерили у Црну Бару као најугроженију.Та храна биће подељена становништву, које је претрпело штету, а које имају животиње.
Начелника Ветеринарске инспекције - Веселиновић Мирко истакао је још и да заразних болести није било.У току поплава на подручју Округа страдало је укупно: 4-оро говеда, 1 теле, 290 свиња, 245 оваца, 27 коза, 1.190 живине, 10 паса, 8 мачака, 67 кошница и 52 остале животиње.
4. тачка дневног реда - разно:
Председник општине Богатић - Бесеровац Ненад истакао је да ова општина нема ЗОО хигијенску службу, али упознат је са неопходним најминималнијим условима за формирање исте. Ветеринарска станица Богатић има прихватилиште за псе и све потребне службе формиране, као и људе који су обучени и они су кренули у прављење нацрта договора и мисли да ће до краја 2014 године решити тај проблем. Сматра да ће они као општина морати са кафилеријом да закључе уговор и да ће на тај начин решити проблем паса луталица.
Начелника Ветеринарске инспекције - Веселиновић Мирко изјавио је, да је упознат са ситуацијом и познат му је објекат о ком председник говори. Изнео је похвале на рачун сточне пијаце која је по мишљену начелника најуређенија и најбоља сточна пијаца на подручју округа, а спремни су и да помогну колегама из Богатића. Предлаже да локална самоуправа одради и центар за сакупљање споредних производа животињског порекла. За формирање центра нису потребна велика финансијкса средста, двољно је обезбедити контејнере.На овај начин би се решило бацање угинулих животиња и отпада по рекама, улицама и сл. местима.
Заменик председник општине Крупањ – Марјановић Предраг истакао је, да ова општина има изграђен објекат, али да за исти нема употребну дозволу, тако да у овој општини ЗОО хигијенска служба још увек не функционише.
Начелника Ветеринарске инспекције - Веселиновић Мирко рекао је, да објекат не може бити пуштен у рад док се не прибави употребна дозвола и чим буду прибавили исту, добиће сагласност за отварање ЗОО хигијенске службе у општини Крупањ.
Седница је завршена у 12:15 часова.